petak, 27.02.2009.

Tanja Jovanović

Teško je uopče započet.

Danas sam stigla u karantenu,prala me nervoza kakvi su svi ti ljudi,samo pola sata našeg druženja na kavi mi je bilo dovoljno.

Oduševili su me ostala sam bez teksta,odma sam prestala misliti kako će mi biti na farmi.
Nakon uru vremena nazvvala sam meni nešto najdraže,mamu i seke ,sve sam jim opisala a njima je bilo dovoljno što su samo čuli moju radost u glasu.

Pošla sam u sobu i rekla padobro Tanja.Ništa tineće faliti,to su prekrasni ljudi koji mi samo mogu pomoći a ne odmoći,pala je i prva suza,dugo neću vidjeti mamu ,seke,ko zna možda i nebum tamo 3mj.,al kako god okrenem znam da su mi najveća podrška.
Lete dani a ja nisam u banani,jedva čekam uč i vidjeti kako če biti na selu,ako ništa bar ću mamu razveselit.

Eto lagano sam umorna i spremna za krevet dok je u meni tisuču želja za farmu....jupi još malo za mene počinje još jedno sigurno novo životno iskustvo.